вијести

Атлетичари Милан Видовић и Јелена Гајић проглашени су за најбоље спортисте општине Прњавор за 2018. годину у конкуренцији укупно 38 кандидованих спортиста у свим категоријама.

Видовић  каже да је награда коју је добио најбољи показатељ да се вишегодишњи труд и залагање исплате и подсјетио да је прошле године био проглашен за најперспективнијег спортисту Прњавора. Гајићева је овом приликом рекла  да је прошла година била веома успјешна.“Освојила сам изузетно јаке митинге, неколико пута оборила рекорде Републике Српске у дворани на 800 метара. Испунила сам ове године норму за европско првенство у јулу у Шведској па се надам да ће и ова година бити добра“ , рекла је Гајићева.

За најперспективније спортисте су проглашени џудисти Дарија Стојановић и Стефан Самарџић,  док су најбољи јуниори  атлетичарка Габријела Шестић и тенисер Дражен Петровић.У категорији спортских колектива награде су добили  Атлетски клуб “Прњавор“ и Кошаркашки клуб “Младост Булдгос“.Посебна признања на синоћњој манифестацији уручена су најуспјешнијем рекреативцу у атлетици Ведрану Шимуновићу, најуспјешнијем атлетском ветерану Далибору Врховцу и Прњаворчанину Николи Моравцу, члану Џудо клуба “Бања Лука“ за врхунски спортски резултат остварен ван територије општине Прњавор.

Додијељена су и јубиларна признања за 25 година постојања, и то  Теквондо клубу “Прњавор“,  Атлетском клубу “Прњавор“ и Џудо клуби “Соко – М“ , а за 40 година рада и постојања признање је добио Шаховски клуб “Пошк“ Поточани. Начелник општине Прњавор Дарко Томаш подсјетио је да је локална заједница у буџету за спорт предвидила око 220.000 КМ,  да сигурно има простора и за додатна средства, али и да је заједнички став представника општине и спортских клубова да је у овом тренутку најбоља помоћ развој спортске инфраструктуре.

“У Прњавору недостају спортска дворана, атлетска стаза. Локална заједница треба још много тога да уради на изградњи спортске инфраструктуре гдје има проблема , али  и много простора за напредак” , каже Томаш.

Томаш је подсјетио да су у прошлој години из пројекта “ФИФА гол” обезбијеђена средстава за изградњу фудбалског стадиона и да је намјера да у оквиру њега буду изграђени и неки други садржаји, прије свега атлетска стаза чиме ће се створити још бољи услови за рад атлетичара.“Кошаркашки клуб одлично функационише, фудбалери су ушли у полуфинале Купа Републике Српске, у појединачној конкуренцији у сваком спорту имамо шампионе. Даћемо све од себе да се са таквим остварењима настави и у наредном периоду” , рекао је Томаш.

Организатор избора најбољег спортисте општине Прњавор су општински Спортски савез и Општина Прњавор.

У Центру за културу јуче је уприличено потписивање уговора о додјели стипендије у школској 2018/2019. години, за студенте и ученике са подручја општине Прњавор који су испунили услове за општинску стипендију.

Општина Прњавор ове године стипендира укупно 269 студената и ученика, и за те намјене из општинског буџета је издвојено 300.000 КМ, Уговори су потписани са 188 редовних студената, 33 студента из реда борачких категорија и 45 ученика, док су три стипендије за дјецу са Косова и Метохије.

“Ми смо једна од ријетких заједница која додјељује стипендије за све студенте јавних високошколских установа друге и виших година студија. Настојимо да овај вид подршке буде редован, исплаћен на вријеме, а из године у годину проналазимо и друге начине подршке младим суграђанима”, рекао је Томаш. Он најавио да ће овај вид подршке ученицима и студентима бити настављен и у наредним годинама.

“Ово је наша највреднија инвестиција јер будућност младих јесте и будућност локалне заједнице. Задовољство је данас на једном мјесту видјети оволико људи који желе напредовати, учити и усавршавати се” , рекао је Томаш и нагласио да ће као и претходне двије године стипендистима бити исплаћено десет стипендија.

Томаш је најавио да ће бити настављења пракса  да се од студената који имају просјек оцјена виши од 9,5 изаберу најбољи и додијеле им се посебне награде.

Општина Прњавор стипендира редовне ученике са свих јавних високошколских установа, студенте из реда борачких категорија, ученике, као и три студента са Косова и Метохије. Стипендија за редовне студенте износи 100 КМ, за  студенте из реда борачких категорија 150 КМ и ученике 70 КМ.

Најбоље знање о националним мањинама и приказ њихове културе,традиције и обичаја на „Првом такмичењу основних школа општине Прњавор о познавању националних мањина у БиХ“, показали су ученици Основних школа „ Бранко Ћопић“ и „Никола Тесла“ из Прњавора и „Иво Андрић“ из Кулаша, који су представили национални идентитет Италијана, Украјинаца и Мађара.

Прво мјесто са 160,5 бодова освојили су ученици Основне школе „Бранко Ћопић“ приказом италијанских традиције и обичаја, друго мјесто са 144,5 бодова освојио је тим Основне школе „Никола Тесла“ који је представио Украјинце, а треће мјесто са само два бода мање припало је школи „Иво Андрић „ из Кулаша који су представили Мађаре.

У такмичењу су учествовали ученици осмих разреда осам прњаворских oсновних школа као и Музичке школе “Константин Бабић” Прњавор, укупно 17 тимова, који су кроз сценски приказ, квиз познавања националних мањина, изложбе и радионице, као и презентације специјалитета кухиње националних мањина које живе у БиХ, представили своје виђење положаја, права, њихове обичаје, културне вриједности и уопште само битисање националних мањина у Прњавору и Босни и Херцеговини.

„Ово је јако лијепо искуство. Боље смо упознали наш град, и све нације и људе који у њему живе.Оно што се мени допало у Италијанској култури коју смо представљали
јесте њихова кухиња, осјећај за моду али наравно и љубав према фудбалу. Све у свему овај данашњи дан је посебно искуство за све нас“, истакла је Дуња Видић, ученица ОШ „Бранко Ћопић“.

„Представљали смо Украјинце и освојили смо друго мјесто. Много је посла иза нас у претходна два мјесеца. Али труд се исплатио. Много тога смо новог научили, и ово је једно изванредно искуство“, рекла је Емилија Хајек, ученица ОШ „Никола Тесла“ Прњавор. „Мој тим је представљао Русе на данашњем такмичењу. Драго нам је што смо дио овог пројекта, и хвала свима који су нам помогли око комплетног сценског наступа. Такмичење је супер и драго нам је што ћемо отићи са више знања и са једном великом лијепом успоменом. Било је напорно све припремиту, али више смо се забавили него што смо се оптеретили “, истакла је Теа Ковачевић ученица ОШ „ Бранко Ћопић“.

„Честитам свим ученицима али и наставницима и директорима школа који су били укључени у овај процес. Ученици су дали свој максимум, показали креативност и на крају одрађен је одличан посаo” , истакла је предсједница Актива директора oсновних школа општине Прњавор Свјетлана Гајић.

Ученици и наставници свих школа пружили су свој изузетан максимум и кроз све активности показали изузетну ангажованост, али и адекватно знање о националним мањинама које су представљали током такмичења. На овај начин настоје допринијети јачању свијести о испуњењу потреба припадника националних мањина у области традиције, културе, историје и језика у оквиру заједница у којима живе.

„Изненађен сам свиме што су показали основци у Прњавору, који су својим трудом и залагањем допринијели да није виђено само такмичење већ прави фестивал о традицији и култури 17 националних мањина.. Ми смо за овај пројекат дали грант за пет општина/градова – Прњавор, Приједор, Тузлу, Брчко и Сарајево. Ово што смо видјели у Прњавору је заиста квалитетно припремљено и одрађено“, рекао је шеф канцеларије Савјета Европе у Сарајеву Драхослав Штефанек.

„Европска Унија промовише националне мањине, његује и подстиче универзалну инклузивност. Велико ми је задовољство што видим да су укључене школе у промоцију културе толеранције“ , рекао је Ђанлука Ванини, шеф Секције операција за социјални развој, цивилно друштво и прекограничну сарадњу Делегације Европске Уније у БиХ.

Прњавор је средина у којој живи 13 националних мањина, од укупно 17 признати у БиХ, и ово је била изузетна прилика да се кроз такмичење додатно ради на промоцији свих националних мањина које живе на подручју општине Прњавор, али и у БиХ. Мислимо да је Прњавор још једном оправдао свој епитет „Мала Европа“.

„ Захвалност Савјету Европе и Европској Унији који су финансијски подржали ову манифестацију, cавезима националних мањина Републике Српске и општине Прњавор, као и школама на одличној организацији. Ово је била прилика да ученици, али и сви ми који смо пратили програм такмичења научимо нешто ново из обичаја, културе и традиције националих мањина“ , рекао је начелник општине Прњавор Дарко Томаш.

„У Прњавору је досада урађена најбоља презентација током које су ученици показали изванредан таленат и знање. Крајем маја требало би бити одржано републичко такмичење на којем ће учествовати по три најбоље екипе из Прњавора, Бијељине и Приједора”, навео је предсједник Савеза националних мањина Републике Српске, Фрањо Ровер.

Пројекат у вриједности од 10.000 евра финансирају Европска Унија и Савјет Европе, уз учешће општине Прњавор у финансијском и у организационом дјелу. Општина Прњавор је једна од пет општина у БиХ гдје се кроз пројекте спроводи имплементација кровног пројекта Савјета Европе под називом „Јачање заштите националних мањина у БиХ“ у оквиру програма „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску“.

Програм има буџет од 25 милиона евра, од чега је 20 милиона евра обезбиједила Европска унија, а 5 милиона евра Савјет Европе.

Потписивање уговора о додјели стипендија биће одржано у недјељу, 24. фебруара са почетком у 17:00 часова у просторијама Центра за културу Прњавор. У име ученика стипендиста уговоре ће потписати законски заступници (родитељ или старатељ), а надлежно одјељење Општинске управе позива студенти стипендисте да лично присуствују потписивању уговора.

Истог дана, са почетком у 20:00 часова у Центру за културу биће одржан Избор спортисте за 2018. годину. Награде најуспјешнијим спортистима биће додјељење у категорији годишње признање најуспјешнијим спортистима и екипама (најперспективнији млади спортиста (пионири, кадети) (ж), најперспективнији млади спортиста (пионири, кадети) (м), најуспјешнији спортиста – јуниор (ж), најуспјешнији спортиста – јуниор (м), најуспјешнији спортиста – сениор (м), најуспјешнији спортиста – сениор (ж), најуспјешнија екипа – индивидуални спорт и најуспјешнија екипа – колективни спорт), посебна годишња признања (у категорији „Школски спорт“, у категорији спортиста са инвалидитетом, у категорији ветерана, у категорији рекреативаца, у категорији за врхунски спортски резултат остварен у спортским организацијама ван територије општине Прњавор, најбољи спортски радник, најистакнутији спортски новинар и јубиларне награде) и награда за животно дјело појединцима у области спорта.

Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш у интервјуу за „The Srpska times“ говори о постигнутим резултатима у досадашњем раду, реализованим пројектима, туризму и мјерама које предузима како би зауставио одлазак младих људи из општине.

Интервју у енглеској верзији можете прогледати путем линка http://thesrpskatimes.com/10494-2/?fbclid=IwAR1ghJFVuWDtTZNrfvlKj4PBt24REkphAj9JyggwBkRqy-OiKx-qoWIbuzY

Прије двије године сте изјавили да ако будете изабрани за начелника Прњавора Ваши приоритети ће да буду економски снажан Прњавор, будућност Прњавора заснована на младим људима и социјално одговоран Прњавор. Колико сте тога успјели остварити до сада и да ли сте задовољни постигнутим?

Када су нам грађани дали повјерење, рекли смо и водили смо се тиме да нећемо давати превелика обећања и да ћемо реално планирати наше активности. Лично сматрам да све оно што смо обећали на почетку, да смо велики дио и остварили. Задовољан сам, али увијек постављам веће циљеве пред себе  и  још је доста посла пред нама. Ми у локалној управи смо спремни и одлучни да испунимо сва обећања која смо дали и да остваримо наше циљеве, како би Прњавор постао мјесто бољег и квалитетнијег живота. Да би то остварили, као и до сада, морамо радити заједнички, јер је свима нама  у интересу развој Прњавора и остваривање пројеката од интереса за општину и њене становнике. На нама је да искористимо сву снагу и потенцијал младих људи, како би остварили привредни напредак и створили амбијент у којем су образованост, стручност, креативност и стваралачка способност, основни темељ вриједности друштва. Изградњом аутопута и развојем пословно-туристичке зоне, привреда креће узлазном путањом, смањили смо пореске стопе на минимално. Изградњом и реконструисањем инфраструктуре чинимо да сваким даном наша општина изгледа боље и модерније. Старамо се о младим људима, о њиховом свеукупном напретку, јер смо свјесни да без младих, образованих људи, развијеног и снажног духа нема боље будућности. Зато смо за њих од почетка издвојили дупло већи износ за студентске и ученичке стипендије, а увели смо и одређене бенефиције за студенте. Одлучни да унаприједимо пољопривредну производњу, повећали смо пољопривредне подстицаје. Водимо бригу о спортистима,  пензионерима, борцима и социјално угроженим лицима. И искрено сматрам да смо на добром путу у остваривању свих циљева које смо поставили пред себе, а то је  економски снажан Прњавор, социјално одговоран, са будућношћу заснованој на младим људима. И добродошли су нам сви који са нама дијеле једнаке циљеве.

Који су то најзначајнији пројекти који су реализовани у општини Прњавор?

Изградњом капиталне саобраћајнице, аутопута Бања Лука – Добој, Прњавор је добио велику развојну шансу, прије свега у пословно-туристичкој зони. Овај пројекат нас је обавезао да нашу општину учинимо још атрактивнијом за  инвеститоре, јер ће Прњавор од пословне зоне имати много користи и бенефита. Још 2010. године, када је постала извјесна изградња аутопута, зацртали смо пословно – туристичку зону у Прњавору, на излазној траси са аутопута. Сљедећи тај амбициозан план, ријешили смо имовинско – правне односе те донијели кључне скупштинске одлуке и правилнике, што је отворило пут ка реализацији овог пројекта. То обухвата 120 грађевинских плацева по 10.000 квадрата. Привредници сада могу, под веома повољним условима доћи у посјед плацева и градити производне и друге капацитете. То потврђује већ пет инвеститора који су препознали вриједности локације и услова које је понудила локална управа, и који су откупили грађевинске плацеве. Као начелник општине са сигурношћу и поносом могу рећи да са више од педесет већ завршених као и многих започетих пројеката у протекле двије и по године, у вишемилионској вредности, општина Прњавор слови као једно од највећих градилишта у Републици Српској! До сада је преко 7.000.000,00 марака инвестирано у инфраструктурне пројекте, навешћу само неке од њих који су реализовани. Завршена је нова Музичка школа, изграђени су тротоари у пет градских улица, положене десетине километара асфалта на градском и сеоском подручју. Посебно је уређен ужи центар града, уз темељну реконструкцију главне улице и расвјете на Тргу српских бораца, освијетљено је и више градских насеља и улица, као и сеоских насеља. Више од милион марака је уложено у потпуну обнову пет школа, а ријешен је и дугогодишњи проблем новог градског гробља, уз асфалтирање макадамске улице, паркинг и расвјету. Подигнуто је и више стамбених зграда и производних погона, а модерни новоизграђени кружни ток је не само олакшао саобраћај него и визуелно уљепшао улаз у наш град. Завршили смо и другу борачку зграду, и на опште задовољство станови и ове зграде, уз присуство предсједнице Републике Српске, Жељке Цвијановић, дати су на употребу њиховим власницима и корисницима. Тренутно, једно од тежишта градње је у тоталној реконструкцији километар дуге Улице Вида Њежића у вредности од 1.030.000 КМ, а отпочињемо и градњу новог кружног тока. Близина жељезнице, граничних прелаза и погодности које нудимо, указују да Прњавор постаје једно од најперспективнијих мјеста за улагање. Такође, Прњавор је добио и пројекат “ФИФА ГОАЛ”, у оквиру кога ће свјетска кућа иградити нови стадион. Пројектом је обезбјеђено  300.000 долара, а стадион  ће вјерујем бити мјесто окупљања младих спортиста не само из Републике Српске и Босне и Херцеговине, него из читавог региона. Свакако да, многе ове пројекте не би могли остварити и реализовати да немамо изузетно добру сарадњу са властима на републичком нивоу, и зато желим да се захвалим предсједнику Републике Српске и Влади Републике Српске, јер се укупна заједничка улагања из општинске, републичке и касе привредника у развој Прњавора, мјере  десетинама милиона марака.

Који су то туристички потенцијали који могу довести до развоја и побољшања стања у тој општини?

Међу примарним задацима у локалној управи такође сматрамо и обогаћивање и снажнију промоцију туристичке понуде. Туристички гледано, општина Прњавор располаже богатим туристичким потенцијалом и  на њеном подручју  можемо издвојити  више туристичких локалитета, а један од најкомплекснијих је свакако Бањско-рекреативни центар “Бања Кулаши”. Удаљена је само 14 километара од центра града, а као љечилиште позната је из доба Аустроугарске. Њена дугогодишња традиција заснива се на изворима изразито љековите термоминералне воде. Значајно је напомети да на простору Европе постоје само три оваква извора воде. “ Бања Кулаши” од недавно је потпуно реконструисана и обновљена, и сада као  изразито модеран комплекс са врхунском услугом,  представља један од европских туристичких потенцијала. Такође, Прњавор се може похвалити и богатством културно историјског наслијеђа. Црква брвнара у Палачковцима представља својеврстан споменик културе посвећен апостолима Петру и Павлу, а комплетна је изграђена од храстовог дрвета. Због своје грађевинске и естетске вриједности у вријеме старе Југославије стављена је под окриље државе. Ту је такође једно од најстаријих предузећа и још једно непроцјењиво  богатство општине, ергела липицанера “Вучијак”. Туристички потенцијал и добру основу  за развој риболова свакако чине  ријека Укрина са својим богатим рибљим фондом и млиновима који је окружују, као и наравно,  језеро Дренова. Ријека Укрина је позната и по феномену “цвјетања воде”, а језеро Дренова због изузетних претпоставки за риболов, чисте воде и очуване природе, проглашено је риболовним ревиром. Можемо се похвалити и шумским комплексом који је одувијек представљало непроцјењиво богатство и велики туристички потенцијал општине. Још једна специфичност овог простора је и етничка разноликост због присуства великог броја народа и националности који овдје живе, због чега је Прњавор познат и као “Мала Европа”. Све у свему Прњавор има велики број атрактивних и занимљивих природних љепота, језера, ловишта, бање, планине, до којих ће од сада бити много боља путна комуникација, само је потребно направити добар план и снажно кренути у развој ове области.

Шта конкретно општина Прњавор подузима у правцу отварања ка младим људима и стварања услова за њихов пуни ангажман, те како би зауставили све већи одлазак младих из Републике Српске?

Свјесни смо тренутне ситуације одласка младих са наших простора. Ипак кроз мјере подстицаја и разне програме, настојимо у нашој општини  и у што већој мјери тај тренд смањити и промијенити. Претходно сам нагласио и то је чињеница, да су млади наш темељ, и да без младих и снажних људи ни наша будућност нема просперитет. Мјере које предузимамо да би смо побољшали услове за нашу омладину и створили боље могућности за њихов пун ангажман, односе се на више области, на првом мјесту кроз породицу. Додјелом једнократне финансијске помоћи породицама за рођење трећег и сваког сљедећег дјетета, настојимо пружити подршку родитељима да се што више младих брачних парова одлучи на проширење породице. У том контексту помажемо и младим брачним паровима да се остваре у улози родитеља путем суфинансирања покушаја вантјелесне оплодње, а кроз финансирање различитих манифестација, попут „Конференције беба“, настојимо промовисати популациону политику.  Ту је и подршка кроз школство, путем ученичких и студентских стипендија, додјелом награда за посебно надарене и успјешне ученике основних и средњих школа, као и награда за најбоље студенте. Додјељујемо једнократне новчане помоћи ученицима за школовања и одласке на усавршавања, такмичења. Унапређујемо и усавршавамо школску инфраструктуру, опет ћу поменути да је у последње двије и по године потпуно обновљено и реконтруисано пет школа на подручју наше општине. Такође, Прњавор је познат и као средина која је изњедрила врхунске спортисте. Подстицајима у спорту, кроз суфинансирање активности спортских клубова, финансијске помоћи одласка на такмичења појединаца и клубова, финансирање спортских манифестација, настојимо и нашим младим спортистима пружити подршку. Исто тако и у области пољопривреде за све младе прњаворчане,  до 35 година, који су носиоци пољопривредних газдинстава и који су корисници пољопривредних подстицаја, остварују права на подстицајна средства увећана за 10%.  Подстицајима за запошљавање у привреди и кроз различите програме попут пројекта „Партнерство за квалитетна радна мјеста и конкурентност“,   настојимо пружати максималну подршку нашим грађанима, а све како би што више младих пронашло радно мјесто и запослење у својој средини.

Општина Прњавор данас је потписала  уговоре  за додјелу подстицаја послодавцима за запошљавање у привреди. Уговори су потписани са шест предузетника општине Прњавор, који су испунили критеријуме, а подстицајна средства су намијењена запошљавању 20 лица која се налазе на евиденцији Завода за запошљавање.

„Укупна вриједност пројекта јесте 80.000,00 марака, од тога је 40.000,00 марака обезбједила општина Прњавор, а 40.000,00 Влада Швајцарске преко УНДП-а односно МЕГ пројекта. Ово је први пут да Општина Прњавор на овај начин подстиче привреднике у запошљавању, а  свакако да није посљедњи“ , рекао је начелник општине, Дарко Томаш.

Томаш је додао да што се тиче предвиђених средстава од 80.000,00 марака, Општина Прњавор ће у првих шест мјесеци суфинансирати  износ најниже нето плате у Републици Српској, односно износ од  657,00 КМ, а обавеза послодавца је да радника задржи најмање годину дана на радном мјесту. Начелник је изразио  увјерење да ће сви који се покажу као прави радници успјети задржати своје радно мјесто код истог послодавца и након тог периода.

„Последње двије године смо предано радили да испунимо све услове које је МЕГ пројекат поставио пред нас, добили смо средства за реконструкцију  улице Вида Њежића, као и за подстицаје привредницима“, навео је Томаш и појаснио  да су уговори осим са привредницима који послују у градској зони, потписани и са привредницима из Палачковаца, Мрачаја, Велике Илове.

Предузетник Грегор Овад, испред предузећа „БПС“, који послује у дрво- прерађивачкој области каже да су у овом пројекту тражили три радника.

“Чињеница је да радника недостаје, посебно у нашој области јер посао није једноставан. Извозно смо орјентисани према тржиштима Италије, Чешке и Словеније и намјера нам је да проширујемо пословање. Већ смо расписали оглас за пријем још два радника и надам се да нећемо морати доводити радну снагу из других општина“ , каже Овад. Он сматра да је пројекат суфинансирања запошљавања позитиван примјер сарадње локалне власти и привредника и да би са таквом праксом требало наставити и даље.

На јавни позив који је расписала локална управа пријавило се  16  привредних субјеката, а након бодовања према одређеним критеријумима шест их је данас потписало уговоре, то су предузеће „ Лебурић комерц“, трговина „Боба“, „Агропром“, предузеће „БПС“, „Ружичић“ д.о.о. и предузеће „ PRO-CARPA“. Највише средстава из овог подстицаја добиће предузеће “Лебурић комерц“  које ће запослити 11 радника.

Делегација општине Центар Сарајево данас је боравила у службеној посјети општини Прњавор.Током службене посјете обје делегације присуствовале су потписивању споразума у оквиру културне сарадње између два Центра за културу.

Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш рекао је да овакви споразуми и успостављени вид сарадње двије општине може бити добра препорука и за друге локалне заједнице у БиХ.
“Отворили смо много тема и начина како можемо сарађивати, отворили смо многа врата за становнике обје општине како би могли да остваре свој интерес. Од договорених већих активности у наредном периоду једна од најважнијих регулисана је данас потписивањем споразума о културној сарадњи“ , рекао је Томаш.

Начелник Томаш се захвалио за сву помоћ и подршку коју је Прњавор имао у протеклих нешто више од годину дана колико сарадња активно траје. “Важно је да су нам помогли и у финансирању одређених инфраструктурних пројеката. Један од њих је и санација пута у мјесној заједници Коњуховци, који ће бити завршен до краја ове године, као и подршка Исламској вјерској заједници и финансијска помоћ пружена појединцима из ове локалне заједнице који су у стању социјалне потребе” , изјавио је Томаш. Договорена је такође и заједничка едукација општинских службеника и људи из невладиног сектора на писању пројеката за претприступне фондове, истакао је Томаш.

Начелник општине Центар Сарајево Неџад Ајнаџић каже да је захвалан на активностима које предузимају локална власт и грађани Прњавора на успостављању добре међусобне сарадње. “Остајемо на правцу да желимо општину Прњавор имати за братску“ , поручио је Ајнаџић. Предсједник Општинског вијећа Центар Сарајево Каролина Карачић изразила је наду да је потписивање меморандума у оквиру културне сарадње само почетак значајније будуће сарадње с обзиром да ове двије општине имају сензибилитет према мањинама, имају своју сличност у погледу великог броја националности и националних мањина и да ће управо то бити платформа на којој ће се даље продубљивати и развијати међусобни односи.

Сарајевску делагацију чинили су блиски сарадници и помоћници начелника општине као и одборници у Скупштини Центар Сарајево.

Одјељење за просторно уређење обавјештава грађане и стручну јавност да се Нацрт измјене дијела Регулационог плана „Центар“ (измјена V), ставља на јавни увид. Јавни увид се може извршити у просторијама Општинске управе општине Прњавор у Одјељењу за просторно уређење, улица Карађорђева број 2, приземље, канцеларије број 4 и 7 у просторијама носиоца израде плана, Планинг-а д.о.о. Прњавор, улица Светог Саве број 37, сваким радним даном од 07.00 до 15.00 часова. Јавни увид почиње 25.02.2019. године и траје 30 дана, односно до 26.03.2019. године. Примједбе и сугестије на Нацрт плана могу се уписати у књигу приједлога, примједби и сугестија која се налази у Одјељењу за просторно уређење и у просторијама носиоца израде плана Планинг-а д.о.о. Прњавор, као и доставити поштом. Све информације везане за јавни увид у нацрт плана, могу се добити у Одјељењу за просторно уређење.

У планинарској шетњи на Љубићу, коју је поводом треће године постојања организовало Планинарско друштво /ПД/ “Корак више” из Прњавора, јуче је учествовало више од 550 планинара из више од 20 градова и општина.

Предсједник друштва Срђан Стакић каже да је се позиву на планинарску шетњу одазвао велики број друштава са којима одржавају пријатељске односе и да су сви без проблема успјели завршити шетњу на стази дугој 14,5 километара, а лијепо вријеме им је ишло на руку.

“Наша очекивања су била да ће доћи око 300 до 400 људи, али је одзив био далеко већи”, рекао је Стакић и додао да су имали и подршку представника локалне власти.

Он је напоменуо да су већ почеле припреме за наредно окупљање, као и узвратне посјете друштвима која су данас дошла у Прњавор.

“Наредног викенда идемо на Озрен, потом у Бањалуку, а биће и доста активности у љетном периоду”, најавио је Стакић.

Из Планинарског друштва “Абонос” Дервента у шетњи на Љубићу учесвовало је 30 планинара.

Члан овог друштва Бојан Лукић је истакао да дервентски планинари у Прњавор овим поводом долазе већ трећу годину, чиме одржавају добру међусобну сарадњу.

Он је рекао да је у плану да се и у Дервенти направи једна планинарска стаза у подножју Мотајице.

Рођенданску шетњу планинара подржао је и начелник општине Прњавор Дарко Томаш, који је са њима прешао предвиђену стазу.

“Честитке на одличној организацији. Ово су добри домаћини о чему свједочи и бројност људи који су се одазвали шетњи на Љубићу. Увјерен сам да ће позитивна искуства која сви носе одавде сигурно бити позивница да нас наредне године буде још више”, рекао је Томаш.

Планинарско друштво “Корак више” из Прњавора основано је у фебруару 2016. године. Друштво је у марту 2017. године добило општинско признање – Повељу за изузетан допринос очувању животне средине и промоцију туристичких капацитета општине Прњавор.

СРНА, Т.С.

За дјеловање и рад борачких организација и удружења овогодишњим буџетом Општине Прњавор предвиђено је издвајање 199.000 КМ, те 107.300 КМ за остваривање додатних права и солидарног рјешавања питања у области борачко-инвалидске заштите, реконструкцију и одржавање споменика. Највише средстава предвиђено је за општинску Борачку организацију 125.000 КМ, од чега ће 30.000 КМ бити искориштено за финансирање обавеза из ранијег периода. Удружење ратних војних инвалида добиће 26.000 КМ, Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила 31.000 КМ, Удружење “Вукови с Вучијака” 7.000 КМ, Удружење СУБНОР-а и Удружење грађана “Ветерани Републике Српске” по 5.000 КМ.

Од предвиђених средстава за додатна права, између осталог, за једнократну новчану помоћ појединцима из борачке популације биће издвојено 40.000 КМ, а за измирење дијела трошкова за прикључак на водоводну мрежу за породице погинулих бораца 21.000 КМ.

Предсједник Скупштине општине Прњавор Жељко Симић изјавио је Срни да је током реализације пројекта водоснабдијевања сјеверног дијела ове општине евидентирана 41 породица погинулих бораца која је поднијела захтјев за прикључак на водоводну мрежу. “Општина Прњавор ће Комуналном предузећу `Водовод` уплатити по 500 КМ, као субвенцију за сваку од породица. Ово је прва година да планирамо средства за измирење дијела трошкова за прикључак на водоводну мрежу, а ту праксу ћемо наставити и у будућности”, рекао је Симић.

У Прњавору је, захваљујући сарадњи са Владом Републике Српске, у новембру прошле године уручењем кључева станова за 14 породица погинулих бораца и ратних војних инвалида комплетиран пројекат стамбеног збрињавања борачких категорија у овој општини. Влада Републике Српске је, према подацима Министарства рада и борачко инвалидске заштите Српске, у програму од 2008. до 2018. године у општину Прњавор на име стамбеног збрињавања уложила око 4,5 милиона КМ – збринуто је укупно 357 корисника, од чега је урађено 68 станова и 289 новчане помоћи уз износу до 8.000 КМ.

Симић је рекао да очекује наставак започете сарадње са Владом Републике Српске и надлежним министарством, имајући у виду чињеницу да је ово непрекидан процес и да свакодневно пристижу нови захтјеви за рјешавање питања стамбеног збрињавања бораца и ратних војних инвалида који нису обухваћени садашњом Уредбом о стамбеном збрињавању.

Једна од мјера за побољшање положаја борачких категорија је и стална брига о дјеци погинулих и несталих бораца и ратних војних инвалида од прве до шесте категорије инвалидности, а ове године општинске стипендије ће добити 42 ученика и 33 студента из ове категорије. “Треба напоменути да су критеријуми додјеле стипендија за студенте из реда борачких категорија нешто блажи у односу на остале стипендисте, јер се могу пријавити и студенти са приватних факултета, а стипендирају се и студенти прве године, док просјек оцјена не игра улогу у добијању стипендије. Такође, студенти из реда борачких категорија примају 50 одсто већу стипендију у односу на остале стипендисте”, рекао је Симић.

Предсједник општинске Борачке организације Владо Живковић нагласио је да је свих ових година евидентна максимална подршка локалне власти борачким категоријама, а општина, осим средстава за функционисање удружења и стипендије, издваја и друга значајна средства. “Та средства се односе на једнократне новчане помоћи за социјално угрожене из борачке категорије, куповину уџбеника, помоћ при лијечењу, обиљежавање значајних датума по програму Борачке организације, укључујући годишње 35 парастоса у свим мјесним заједницама гдје су подигнута спомен-обиљежја”, навео је Живковић.

Живковић је истакао да у случају смрти борца прве и друге категорије породице имају право на 500 КМ. “Према нашој евиденцији годишње имамо таквих педесетак случајева” , рекао је Живковић. Он је напоменуо да се у општинску Борачку организацију за помоћ најчешће јављају људи из реда породица погинулих и ратних војних нада, али и борци са израженим здравственим проблемима, као и они који нису обухваћени досадашњим пројектом стамбеног збрињавања. Право у области борачко-инвалидске заштите на подручју општине Прњавор има 6.367 лица.

СРНА, Т.С.