Вијести

Начелник општине Прњавор Дарко Томаш уприличио је данас подјелу паркинг картица за добровољне даваоце крви који су ослобођени плаћања комуналне таксе за паркирање у градском подручју општине Прњавор, по чему је ова локална заједница јединствена у Републици Српској.

Томаш је рекао да је према информацијама Општинске организације Црвеног крста /ОО ЦК/ 50 суграђана даровало крв више од 20 пута.

“На овај начин желимо да им се захвалимо на исказаној хуманости свих ових година. Захвалност и Црвеном крсту који је покренуо иницијативу као и на свим активностима које проводи” , рекао је Томаш.

Он је напоменуо да ће овогодишњим корисницима 1.марта идуће године бити реиздате паркинг картице без поновног подношења документације, док ће се само корисници који у међувремену промијене возило требати јавити у општинску управу са регистарским таблицама и саобраћајном дозволом како би им била издата нова картица.

Секретар ОО ЦК Прњавор Бојан Шипрагић каже да је иницијатива покренута као вид захвалности вишеструким даваоцима крви, али и да се подстакну млади са 10-15 даривања да буду што редовнији у акцијама.

Он је подсјетио да је један од начина увођења младих у ову хуманитарну организацију и акција за пунољетне ученике средњих школа која се организује у поводу обиљежавања Дана општине Прњавор, након које један дио њих постају редовни даваоци ове драгоцјене течности.

Милошу Митрићу мотив за добровољно даривање крви било је животно искуство јер се и сам нашао у ситуацији да му је неопходна туђа крв.

“У кући нас је петоро,сви смо даваоци крви. Ја бих и чешће учествовао у акцијама, али због ријетке АБ негативне крвне групе из Црвеног крста ме позивају када је потребно” , појаснио је Марић.

Славиша Будак крв је даривао 54 пута. Мотив му је како каже помоћи другима, али и очување властитог здравља, због чега и његово двоје дјеце учествују у акцијама Црвеног крста.

Будак каже да је подјела паркинг картица општински знак пажње и захвалност за учињен хумани гест.

Срна Т.С.

Одјељење за пољопривреду, водопривреду и шумарство Општинске управе општине Прњавор обавјештава пољопривредне произвођаче (физичка и правна лица) са подручја општине Прњавор да су у току активности на пријему захтјева за пријаву сјетвених површина засијаних меркантилном пшеницом у јесењој сјетви 2022. године.

Право на подстицајна средства за производњу меркантилне пшенице у 2023. години остварују регистровани пољопривредни произвођачи који испуњавају сљедеће услове:

• да су засијали минимално 1,0 ha меркантилне пшенице на пољопривредном земљишту пријављеном у РПГ као начин коришћења у 2023. години,
• да су у производном циклусу примијенили препоручене сјетвене нормативе од минимално 200 kg сјеменске пшенице по хектару.

Као доказ о примјени препоручених количина декларисаног сјемена пшенице пољопривредни произвођачи уз захтјев за подстицај морају приложити рачуне о набавци истог: малопродајни фискални рачун уз потписану и овјерену фактуру која гласи на име подносиоца захтјева за подстицај, или потписану и овјерену велепродајну фактуру на име подносиоца захтјева (правна лица).

Подстицајна средства за производњу меркантилне пшенице планирана су у износу од 500 KM/ha.

Захтјев за подстицај за производњу меркантилне пшенице пољопривредни произвођачи могу попунити у Одјељењу за пољопривреду, водопривреду и шумарство, а на увид је потребно доставити потврду о регистрацији пољопривредног газдинства (АПИФ-а) и картицу текућег/жиро рачуна из банке.

Крајњи рок за пријаву засијаних површина је 31. март 2023. године.

За све додатне информације пољопривредни произвођачи могу се обратити у канцеларије одјељења или путем контакт телефона 051/660-860.

Начелник општине, Дарко Томаш и предсједник Скупштине општине, Жељко Симић уприличили су данас пријем за родитеље чијој су дјеци дијагностификоване ријетке болести, а према подацима општине Прњавор 12 породица са подручја ове локалне заједнице суочава се са овом здравственом појавом.

Начелник општине, Дарко Томаш подсјетио је да је ово друга година како општинско руководство организује пријем на данашњи дан с циљем да породицама укажу да нису сами и на спремност да им се помогне.

„Ово више није табу тема већ појава о којој се отворено разговара. Са данашњег састанка упутио сам позив и другима који имају сличан проблем да нам се обрате. Родитељима је сигурно лакше да могу подијелити проблем са којим се суочавају јер је и нама лакше помоћи уколико за њих знамо“ , рекао је Томаш.

Тања Живковић, мајка дјечака Уроша који болује од Де Гручијевог синдромa, рекла је у изјави новинарима да су након 12 година борбе још увијек у потрази за барем једном породицом која се суочава са овом болешћу и с којом би могли размијенити искуства.

„До сада нисмо успјели успоставити контакт ни са неким из земаља у окружењу ко би нам могао рећи шта можемо даље очекивати, а вољели бисмо то јер Урош носи један тежак и риједак облик синдрома“ , каже Живковићева.

Обиљежавање 28. фебруара,Међународног дана ријетких болести, почело је 2008. године у 18 земаља, а данас иницијативу подржавају 94 земље, укључујући и Републику Српску.