Општина Прњавор биљежи раст свих економских показатеља, како по броју запослених, тако и оствaреним приходима у привреди. Изградњом трасе аутопута „9. јануар“ и отварањем пословне зоне у његовој непосредној близини обезбијеђена је нова равојна шанса општине Прњавор, навео је начелник ове локалне заједнице, Дарко Томаш. О овој и другим темама са начелником je разговарао новинар Маријан Попадић.
Да ли се индустријска зона у Прњавору развија планираном динамиком?
Томаш: Планирали смо да у пословној зони Вијака своје мјесто првенствено нађу домаћи привредници и уговори су до сада потписани са шест привредних субјеката са територије општине Прњавор. Недавно су нам се обратили из Агенције за унапређење страних инвестиција БиХ, рекавши да се агенцији обратила једна фирма из Словеније која разматра БиХ и општину Прњавор као потенцијалну локацију за инвестирање.У наведеном року смо послали све информације агенцији ФИПА и добили одговор да су они инвеститору прослиједили информације. За сада су то почетне фазе преговора. Увјерен сам да је Прњавор једна од најатрактивнијих локација, када се сагледају све понуде пословних мјеста у цијелој БиХ’’,навео је Томаш. Напоменуо је да је на посљедњој сједници Скупштине општине Прњавор донесена одлука о продаји четири нове локације. Двије локације везане су за фирме које већ послују у Прњавору, а друге двије су везане за стране инвестиоре. „Морам рећи да постоји велико интересовање великих фирми из ЕУ, те да нам је у преговорима посредник и Влада РС и Вијеће министара и ја сам захвалан свима који у овом процесу усмјеравају стране фирме управо на нашу општину. У контакту смо са два пословна субјекта из Њемачке, али за сада нисмо у прилици да дамо више информација, јер су разговори још у току. Могу рећи да се ради о великим индустријским гигантима у Европској унији из области ауто-индустрије“ навео је Томаш изразивши наду да ће цјелокупан простор Пословне зоне у догледно вријеме бити попуњен.
Да ли општина Прњавор на бироу за запошљавање има довољно квалификоване радне снаге која може одговорити захтјевима потенцијалних страних инвеститора?
Томаш: Највећи проблем и јесте радна снага. Од нас се у општини захтјева гаранција могућности запошљавања квалификоване радне снаге и ми смо рекли да је општина спремна да на себе преузме терет преквалификације тих радника. Рећи ћу податак, да је за једну фирму потребно 60 машинских инжењера у наредне двије године, па је од нас затражен податак колико факултет у Бањалуци годишње произведе ових кадрова, тако да на све њихове упите, ми прикупљамо квалитетне информације и моја процјена је да су потенцијални инвеститори задовољни разговорима са нама“.
Влада Републике Српске одобрила је 800.000 КМ за изградњу кружне раскрснице. У ком периоду се планира завршетак радова?
Томаш: Тако је, Влада Републике Српске донијела је Одлуку о одређивању приоритетних пројеката из Програма јавних инвестиција Републике Српске за финансирање из буџета у 2021. години и том приликом Општини Прњавор обезбиједила 800.000 КМ за реализацију пројекта изградња кружне раскрснице на укрштању регионалног пута Р-474 са прикључном саобраћајницом на аутопут 9. јануар и локалне саобраћајнице за индустријску зону на локацији Вијака. Овај пројекат укупне вриједности 1,6 милиона КМ је веома важан за општину Прњавор, јер ствара могућност директног прикључка пословне зоне Вијака и спортског комплекса на ауто-пут „ 9. јануар“ . Захвалност дугујемо Министарству финансија и Влади Републике Српске, Предсједнику Републике Српске и члану Предсједништва Босне и Херцеговине из Републике Српске који су помогли да Прњавор, и кроз овај пројекат, настави путем развоја. Почетак радова на изградњи раскрснице очекује се идуће године.
Како бисте оцијенили рад јавних установа и предузећа чији је оснивач општина?
Томаш: Овдје морамо рећи да су предузећа чији је оснивач општина дужи низ година служила као мјеста ухљебљења политички истрошених кадрова, али све те фирме, без обзира у каквом стању се налазиле, испуњавају своју законску улогу и пружају услуге дјелатности, те у том контексту не можемо имати било какве замјерке. С друге стране, сматрам да то може много боље да функционише. Рецимо, што се тиче КП „Водовод“ Прњавор, ја мислим да је ситуација у последњих пет година у великој мјери стабилизована, значајан напредак је остварен и у склопу активности које су провођене у склопу МЕГ пројекта, а од 16 предузећа која су били учесници у овом пројекту, КП „Водовод“ је забиљежио највећи напредак и нашло се на првом мјесту на тој ранг листи. То је значајно допринијело да се остваре и приходи, којима смо радили улицу Вида Њежића, водовод за Пословну зону „Вијака“ и у том правцу настављамо даље. Општина Прњавор је недавно обавјештена да је прошла у другу фазу МЕГ пројекта и ја очекујем да направимо ништа мање вриједне резултате него у првој фази. Што се тиче КП „Парк“ Прњавор, морам рећи да имају прије свега вишак радника. Општина Прњавор је ове године набавила два камиона да они не би морали изнајмљивати исте од других привредних субјеката и тако себи стварати додатни трошак. Набавили смо и контејнере, на скупштини анализирали стање и представили шта је то неопходно урадити да би се предузеће додатно консолидовало, одвојили смо одређена новчана средства да би им обезбиједили плаћање обавеза према регионалној депониј ДЕПОТ, и сматрам да је то довољна помоћ. Општина је од стране Фонда за заштиту животне средине добила средства близу 100.000 КМ и ми ћемо додати још средстава за куповину новог камиона за одвоз комуналног отпада, а у току је тендерска процедура набавке једног таквог специјалног возила, које ће бити донирано предузећу КП „Парк“. Сматрамо да пружање комуналне услуге мора бити на врхунском нивоу и грађани морају бити задовољни, па тек онда можемо поступати по неким захтјевима овог предузећа. Што се тиче осталих јавних установа и предузећа чији је оснивач општина, као што су Дом културе, Центар за социјални рад, Дом здравља и других , морам истаћи да увијек има простора за унапређење њиховог рада. Ја морам истаћи задовољство пословањем Дома здравља док је директорица била докторица Свјетлана Малић, јер имамо у окружењу здравствене установе које дугују милионске износе средстава, док са прњаворским Домом здравља то није случај.
Како је Општина Прњавор утицала у рјешавању проблема који је настао у предузећу „Рибњак“, када су угинуле и одређене количине рибе?
Томаш: Знамо да је „Рибњак“ акционарско друштво, то је приватизована фирма и општина ту нема било какве надлежности над њиховим финкционисањем. Ми смо и раније упозоравали да је 2010. на незаконит начин имовина републике, односно комплетно пољопривредно земљиште уписано у власништво АД „Рибњак“. Сматрали смо да то није у реду ,а нисмо то ни знали док није покренут поступак стечаја у коме смо заједно са правобранилаштвом и геодетском управом открили тај податак. Оцијенили смо да се не смије продати предузеће у чијем је власништву и земљиште, јер земљиште не припада том предузећу. Од суда је затражено да се забрани располагање том имовином док се не ријеши предмет укњижбе. Ми сматрамо да ће се тај предмет ријешити у корист републике и да ће земљиште остати државна својина, а нико не спори процес приватизације „Рибњака“. Ми немамо ништа против да се појави будући купац, да покрене производњу, да добије у концесију то земљиште и плаћа концесиону накнаду. Ми неможемо дозволити да неко приватно лице дође у посјед 860 хектара земљишта.
Недавно је у радној посјети општини Прњавор боравио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Борис Пашалић, а једна од тема била је и ергела „Вучијак“. Који су закључци састанка?
Томаш: Закључено је да је ергела Вучијак посебно важна и за општину Прњавор, али и за Републику Српску и да је стање на истој задовољавајуће у смислу редовности издвајања Владе и одржавања функције ергеле. Акценат је стављен на додатни развој ергеле у турустичком и економском смислу и дата су конкретна задужења и општини али и управи ергеле. Министарство ће организовати додатне састанке са Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове са циљем да се ријеше и остали проблеми везани за пренос земљишта на Републику, и у контексту развоја ергеле али и подјеле земљишта пољопривредним произвођачима. Општина је изразила став да је приоритет подјела земљишта индивидуалним пољопривредним произвођачима путем закупа, а површине које остану, могу бити предмет будућих концесионих уговора. Ми сматрамо да ергела има огроман потенцијал који треба искористити, иницијатива мора кренути из овог предузећа, а општина ће свакако бити подршка. Ми смо обећали, с обзиром да се на тим локацијама планира стамбена градња, да ћемо комплетан износ ренте и уређења које општина Прњавор наплати од будућег инвеститора, а везано за продају управне зграде Вучијака, усмјерити на развој ергеле. Ми знамо да у РС постоје мање, приватне ергеле које су направиле добру причу, у смислу рекреативног јахања, школе јахања и других садржаја, па вјерујемо да и ергела „Вучијак“ која има преко стотину грла липицанера, може направити исти или много бољи резултат.
Безбиједност грађана општине је на једном вишем нивоу пуштањем у рад видео надзора на подручју наше општине. Сматрате ли да ће се тиме смањити и број кривичних дjела?
Томаш: Овај пројекат је финансирало Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске и Општина Прњавор у укупној вриједности од 300.000 КМ. Од 15.10.2021. године у функцији је систем кажњавања свих нерегистрованих возила и за 11 дана евидентирано је укупно 426 прекршаја, што довољно говори о ефикасности истог. Увјерен сам да ћемо и у наредном периоду наставити на реализацији заједничких пројеката који су прије свега за безбједност грађана и њихове личне имовине. Посебну захвалност упутио бих свим припадницима Полицијске станице Прњавор, на челу са командиром, који својим професионалним односом према послу доприносе већој сигурности свих чланова наше заједнице.
Општина је и ове године обезбиједила средства за стипендије?
Томаш: Ја сматрама да је улагање у младе најбоља инвестиција за будућност. Ми смо за стипендије обезбиједили 300.000 КМ На жалост, оно што примјећујем из године у годину је све мање студената, па смо у ситуацији да чак и увећавамо број категорија студената који имају право на стипендију. Сви студенти са подручја општине Прњавор на јавним високошколским установама имају стрипендије из буџета. Сматрамо да смо кроз пројекат студентске награде заиста промовисали најбоље што наша локална заједница има. Завршен је конкурс и за 2021.годину, а пет младих људи је изабрано и добиће 5.000 КМ, а све заједно који имају просјек оцјена преко 9,5 послаћемо на једно путовање. Увјерен сам да ови млади студенти представљају будућност, не само наше локалне заједнице, него и много шире, а општина ће и даље остати адреса на коју могу да се обрате и подршка њима никад неће изостати.
Радио Прњавор/www.prnjavorlive.info
