Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш у интервјуу за „The Srpska times“ говори о постигнутим резултатима у досадашњем раду, реализованим пројектима, туризму и мјерама које предузима како би зауставио одлазак младих људи из општине.
Интервју у енглеској верзији можете прогледати путем линка http://thesrpskatimes.com/10494-2/?fbclid=IwAR1ghJFVuWDtTZNrfvlKj4PBt24REkphAj9JyggwBkRqy-OiKx-qoWIbuzY
Прије двије године сте изјавили да ако будете изабрани за начелника Прњавора Ваши приоритети ће да буду економски снажан Прњавор, будућност Прњавора заснована на младим људима и социјално одговоран Прњавор. Колико сте тога успјели остварити до сада и да ли сте задовољни постигнутим?
Када су нам грађани дали повјерење, рекли смо и водили смо се тиме да нећемо давати превелика обећања и да ћемо реално планирати наше активности. Лично сматрам да све оно што смо обећали на почетку, да смо велики дио и остварили. Задовољан сам, али увијек постављам веће циљеве пред себе и још је доста посла пред нама. Ми у локалној управи смо спремни и одлучни да испунимо сва обећања која смо дали и да остваримо наше циљеве, како би Прњавор постао мјесто бољег и квалитетнијег живота. Да би то остварили, као и до сада, морамо радити заједнички, јер је свима нама у интересу развој Прњавора и остваривање пројеката од интереса за општину и њене становнике. На нама је да искористимо сву снагу и потенцијал младих људи, како би остварили привредни напредак и створили амбијент у којем су образованост, стручност, креативност и стваралачка способност, основни темељ вриједности друштва. Изградњом аутопута и развојем пословно-туристичке зоне, привреда креће узлазном путањом, смањили смо пореске стопе на минимално. Изградњом и реконструисањем инфраструктуре чинимо да сваким даном наша општина изгледа боље и модерније. Старамо се о младим људима, о њиховом свеукупном напретку, јер смо свјесни да без младих, образованих људи, развијеног и снажног духа нема боље будућности. Зато смо за њих од почетка издвојили дупло већи износ за студентске и ученичке стипендије, а увели смо и одређене бенефиције за студенте. Одлучни да унаприједимо пољопривредну производњу, повећали смо пољопривредне подстицаје. Водимо бригу о спортистима, пензионерима, борцима и социјално угроженим лицима. И искрено сматрам да смо на добром путу у остваривању свих циљева које смо поставили пред себе, а то је економски снажан Прњавор, социјално одговоран, са будућношћу заснованој на младим људима. И добродошли су нам сви који са нама дијеле једнаке циљеве.
Који су то најзначајнији пројекти који су реализовани у општини Прњавор?
Изградњом капиталне саобраћајнице, аутопута Бања Лука – Добој, Прњавор је добио велику развојну шансу, прије свега у пословно-туристичкој зони. Овај пројекат нас је обавезао да нашу општину учинимо још атрактивнијом за инвеститоре, јер ће Прњавор од пословне зоне имати много користи и бенефита. Још 2010. године, када је постала извјесна изградња аутопута, зацртали смо пословно – туристичку зону у Прњавору, на излазној траси са аутопута. Сљедећи тај амбициозан план, ријешили смо имовинско – правне односе те донијели кључне скупштинске одлуке и правилнике, што је отворило пут ка реализацији овог пројекта. То обухвата 120 грађевинских плацева по 10.000 квадрата. Привредници сада могу, под веома повољним условима доћи у посјед плацева и градити производне и друге капацитете. То потврђује већ пет инвеститора који су препознали вриједности локације и услова које је понудила локална управа, и који су откупили грађевинске плацеве. Као начелник општине са сигурношћу и поносом могу рећи да са више од педесет већ завршених као и многих започетих пројеката у протекле двије и по године, у вишемилионској вредности, општина Прњавор слови као једно од највећих градилишта у Републици Српској! До сада је преко 7.000.000,00 марака инвестирано у инфраструктурне пројекте, навешћу само неке од њих који су реализовани. Завршена је нова Музичка школа, изграђени су тротоари у пет градских улица, положене десетине километара асфалта на градском и сеоском подручју. Посебно је уређен ужи центар града, уз темељну реконструкцију главне улице и расвјете на Тргу српских бораца, освијетљено је и више градских насеља и улица, као и сеоских насеља. Више од милион марака је уложено у потпуну обнову пет школа, а ријешен је и дугогодишњи проблем новог градског гробља, уз асфалтирање макадамске улице, паркинг и расвјету. Подигнуто је и више стамбених зграда и производних погона, а модерни новоизграђени кружни ток је не само олакшао саобраћај него и визуелно уљепшао улаз у наш град. Завршили смо и другу борачку зграду, и на опште задовољство станови и ове зграде, уз присуство предсједнице Републике Српске, Жељке Цвијановић, дати су на употребу њиховим власницима и корисницима. Тренутно, једно од тежишта градње је у тоталној реконструкцији километар дуге Улице Вида Њежића у вредности од 1.030.000 КМ, а отпочињемо и градњу новог кружног тока. Близина жељезнице, граничних прелаза и погодности које нудимо, указују да Прњавор постаје једно од најперспективнијих мјеста за улагање. Такође, Прњавор је добио и пројекат “ФИФА ГОАЛ”, у оквиру кога ће свјетска кућа иградити нови стадион. Пројектом је обезбјеђено 300.000 долара, а стадион ће вјерујем бити мјесто окупљања младих спортиста не само из Републике Српске и Босне и Херцеговине, него из читавог региона. Свакако да, многе ове пројекте не би могли остварити и реализовати да немамо изузетно добру сарадњу са властима на републичком нивоу, и зато желим да се захвалим предсједнику Републике Српске и Влади Републике Српске, јер се укупна заједничка улагања из општинске, републичке и касе привредника у развој Прњавора, мјере десетинама милиона марака.
Који су то туристички потенцијали који могу довести до развоја и побољшања стања у тој општини?
Међу примарним задацима у локалној управи такође сматрамо и обогаћивање и снажнију промоцију туристичке понуде. Туристички гледано, општина Прњавор располаже богатим туристичким потенцијалом и на њеном подручју можемо издвојити више туристичких локалитета, а један од најкомплекснијих је свакако Бањско-рекреативни центар “Бања Кулаши”. Удаљена је само 14 километара од центра града, а као љечилиште позната је из доба Аустроугарске. Њена дугогодишња традиција заснива се на изворима изразито љековите термоминералне воде. Значајно је напомети да на простору Европе постоје само три оваква извора воде. “ Бања Кулаши” од недавно је потпуно реконструисана и обновљена, и сада као изразито модеран комплекс са врхунском услугом, представља један од европских туристичких потенцијала. Такође, Прњавор се може похвалити и богатством културно историјског наслијеђа. Црква брвнара у Палачковцима представља својеврстан споменик културе посвећен апостолима Петру и Павлу, а комплетна је изграђена од храстовог дрвета. Због своје грађевинске и естетске вриједности у вријеме старе Југославије стављена је под окриље државе. Ту је такође једно од најстаријих предузећа и још једно непроцјењиво богатство општине, ергела липицанера “Вучијак”. Туристички потенцијал и добру основу за развој риболова свакако чине ријека Укрина са својим богатим рибљим фондом и млиновима који је окружују, као и наравно, језеро Дренова. Ријека Укрина је позната и по феномену “цвјетања воде”, а језеро Дренова због изузетних претпоставки за риболов, чисте воде и очуване природе, проглашено је риболовним ревиром. Можемо се похвалити и шумским комплексом који је одувијек представљало непроцјењиво богатство и велики туристички потенцијал општине. Још једна специфичност овог простора је и етничка разноликост због присуства великог броја народа и националности који овдје живе, због чега је Прњавор познат и као “Мала Европа”. Све у свему Прњавор има велики број атрактивних и занимљивих природних љепота, језера, ловишта, бање, планине, до којих ће од сада бити много боља путна комуникација, само је потребно направити добар план и снажно кренути у развој ове области.
Шта конкретно општина Прњавор подузима у правцу отварања ка младим људима и стварања услова за њихов пуни ангажман, те како би зауставили све већи одлазак младих из Републике Српске?
Свјесни смо тренутне ситуације одласка младих са наших простора. Ипак кроз мјере подстицаја и разне програме, настојимо у нашој општини и у што већој мјери тај тренд смањити и промијенити. Претходно сам нагласио и то је чињеница, да су млади наш темељ, и да без младих и снажних људи ни наша будућност нема просперитет. Мјере које предузимамо да би смо побољшали услове за нашу омладину и створили боље могућности за њихов пун ангажман, односе се на више области, на првом мјесту кроз породицу. Додјелом једнократне финансијске помоћи породицама за рођење трећег и сваког сљедећег дјетета, настојимо пружити подршку родитељима да се што више младих брачних парова одлучи на проширење породице. У том контексту помажемо и младим брачним паровима да се остваре у улози родитеља путем суфинансирања покушаја вантјелесне оплодње, а кроз финансирање различитих манифестација, попут „Конференције беба“, настојимо промовисати популациону политику. Ту је и подршка кроз школство, путем ученичких и студентских стипендија, додјелом награда за посебно надарене и успјешне ученике основних и средњих школа, као и награда за најбоље студенте. Додјељујемо једнократне новчане помоћи ученицима за школовања и одласке на усавршавања, такмичења. Унапређујемо и усавршавамо школску инфраструктуру, опет ћу поменути да је у последње двије и по године потпуно обновљено и реконтруисано пет школа на подручју наше општине. Такође, Прњавор је познат и као средина која је изњедрила врхунске спортисте. Подстицајима у спорту, кроз суфинансирање активности спортских клубова, финансијске помоћи одласка на такмичења појединаца и клубова, финансирање спортских манифестација, настојимо и нашим младим спортистима пружити подршку. Исто тако и у области пољопривреде за све младе прњаворчане, до 35 година, који су носиоци пољопривредних газдинстава и који су корисници пољопривредних подстицаја, остварују права на подстицајна средства увећана за 10%. Подстицајима за запошљавање у привреди и кроз различите програме попут пројекта „Партнерство за квалитетна радна мјеста и конкурентност“, настојимо пружати максималну подршку нашим грађанима, а све како би што више младих пронашло радно мјесто и запослење у својој средини.
„Укупна вриједност пројекта јесте 80.000,00 марака, од тога је 40.000,00 марака обезбједила општина Прњавор, а 40.000,00 Влада Швајцарске преко УНДП-а односно МЕГ пројекта. Ово је први пут да Општина Прњавор на овај начин подстиче привреднике у запошљавању, а свакако да није посљедњи“ , рекао је начелник општине, Дарко Томаш.
„Последње двије године смо предано радили да испунимо све услове које је МЕГ пројекат поставио пред нас, добили смо средства за реконструкцију улице Вида Њежића, као и за подстицаје привредницима“, навео је Томаш и појаснио да су уговори осим са привредницима који послују у градској зони, потписани и са привредницима из Палачковаца, Мрачаја, Велике Илове.
Предузетник Грегор Овад, испред предузећа „БПС“, који послује у дрво- прерађивачкој области каже да су у овом пројекту тражили три радника.
На јавни позив који је расписала локална управа пријавило се 16 привредних субјеката, а након бодовања према одређеним критеријумима шест их је данас потписало уговоре, то су предузеће „ Лебурић комерц“, трговина „Боба“, „Агропром“, предузеће „БПС“, „Ружичић“ д.о.о. и предузеће „ PRO-CARPA“. Највише средстава из овог подстицаја добиће предузеће “Лебурић комерц“ које ће запослити 11 радника.
Начелник општине Прњавор, Дарко Томаш рекао је да овакви споразуми и успостављени вид сарадње двије општине може бити добра препорука и за друге локалне заједнице у БиХ.
Начелник Томаш се захвалио за сву помоћ и подршку коју је Прњавор имао у протеклих нешто више од годину дана колико сарадња активно траје. “Важно је да су нам помогли и у финансирању одређених инфраструктурних пројеката. Један од њих је и санација пута у мјесној заједници Коњуховци, који ће бити завршен до краја ове године, као и подршка Исламској вјерској заједници и финансијска помоћ пружена појединцима из ове локалне заједнице који су у стању социјалне потребе” , изјавио је Томаш. Договорена је такође и заједничка едукација општинских службеника и људи из невладиног сектора на писању пројеката за претприступне фондове, истакао је Томаш.
Начелник општине Центар Сарајево Неџад Ајнаџић каже да је захвалан на активностима које предузимају локална власт и грађани Прњавора на успостављању добре међусобне сарадње. “Остајемо на правцу да желимо општину Прњавор имати за братску“ , поручио је Ајнаџић. Предсједник Општинског вијећа Центар Сарајево Каролина Карачић изразила је наду да је потписивање меморандума у оквиру културне сарадње само почетак значајније будуће сарадње с обзиром да ове двије општине имају сензибилитет према мањинама, имају своју сличност у погледу великог броја националности и националних мањина и да ће управо то бити платформа на којој ће се даље продубљивати и развијати међусобни односи.
Предсједник друштва Срђан Стакић каже да је се позиву на планинарску шетњу одазвао велики број друштава са којима одржавају пријатељске односе и да су сви без проблема успјели завршити шетњу на стази дугој 14,5 километара, а лијепо вријеме им је ишло на руку.
“Наредног викенда идемо на Озрен, потом у Бањалуку, а биће и доста активности у љетном периоду”, најавио је Стакић.
Рођенданску шетњу планинара подржао је и начелник општине Прњавор Дарко Томаш, који је са њима прешао предвиђену стазу.