Крајем 19. вијека, простор општине Прњавор, тада ријетко насељен,  настањује  становништво из Источне и Централне Европе. Посредством масовних миграција, а захваљујући политици Аустроугарске, општина Прњавор поприма физиономију мултиетничког простора. Према неким подацима, крајем 20. вијека, на подручју општине Прњавор  било је настањено око 20 различитих етничких група, те је Прњавор с правом био прозван „Мала Европа“ или „Европа у маломе“. Први досељавају Италијани, 1881. године и насељавају општинско село Штивор. У јесен 1894. године, у Маћино брдо стижу Чеси и према неким вјеровањима доносе кромпир у Босну и Херцеговину.  Подручје бившег прњаворског среза 1892. године настањују Пољаци. По завршетку Другог свјетског рата Влада Пољске је позвала Пољаке који су мигрирали из земље да се врате. Напуштајући тада простор општине Прњавор говорили су: “Ми смо људи са два срца, једно нам је у Пољској, а друго у распјеваној Босни”. Прве њемачке породице простор општине Прњавор населиле су 1888. године, а десет година касније ове просторе почели су насељавати Украјинци. Насељавање Мађара трајало је од 1900. до 1910. године. У мањем броју подручје општине насељено је Словацима, Бугарима, Румунима и припадницима других народа. Долазили су у коњским запрегама доносећи са собом различиту етнологију и етнографију и остављајући заувијек утиснут печат својих обичаја, навика и културе. Заједнички живот на овим просторима, почесто обиљежен и бурним догађањима, створио је амбијент уважавања и толеранције, који је већ деценијама карактеристика Прњавора. Зато с поносом и данас носимо надимак „Мала Европа”.