Општина Прњавор налази се у сјеверозападном дијелу Републике Српске. Заузима површину од 631,45 km² и обухвата плодне долине ријека Укрине, Вијаке и Лишње, између планина Мотајице на сјеверу и Љубића на југу, са просјечном надморском висином од око 250 метара. По свом географском положају, који карактерише обод Панонске низије, простор општине Прњавор има одлике умјерено-континенталне климе. Регионално посматрано припада простору бањалучке регије и граничи са сљедећим општинама: Дервента, Добој, Лакташи, Србац, Теслић и Челинац. У макрорегионалном смислу налази се на правцима великих саобраћајних токова од сјевера ка југу (из континенталне Европе према Јадранском мору). Територију општине пресијецају веома важни путни правци, који ову локалну заједницу повезују са њеним ближим и даљим окружењем (магистрални пут М16.1 Клашнице-Прњавор-Дервента, регионални пут Р476 Челинац-Прњавор, регионални пут Р474 Добој-Прњавор-Србац), а дјелимично уз ријеку Укрину, на јужном дијелу, пролази жељезничка пруга Бања Лука-Добој- Сарајево-Плоче).

Најзначајнији природни ресурси општине Прњавор су пољопривредно земљиште и шумско богатство, а мањим дијелом хидропотенцијал и минерална налазишта. Укупна површина пољопривредног земљишта на подручју општине износи 42.966 ha или 68,2 % укупне територије. У структури пољопривредног земљишта учешће обрадивих површина износи 91,9%, а обрадивим земљиштем преовлађују оранице и вртови са 89,8 %, што указује на велике потенцијале за развој пољопривреде. На подручју општине постоји значајан шумски потенцијал, коме погодују подзоласта тла овог подручја. Шуме заузимају укупну површину од 18.098,52 ha или 28,7 % од укупне општинске територије. Основу површинске хидрографије чини ријека Укрина са притокама: Великом и Малом Укрином, Вијаком, Лишњом, Иловом, Јадовицом и Турјаницом. Укрина протиче југоисточним ободом општине у дужини од 36 km. Поред наведених ријека, укупни водни потенцијал општине чине вјештачко акумулационо језеро „Дренова“ (укупне површине 110 ha, удаљено десетак километара од општинског средишта), као и рибњаци за узгој конзумне рибе у атарима села Доњи Штрпци, у Укринском Лугу, који имају површину 715 ha.

Према административно-територијалној подјели општину Прњавор чине 63 насељена мјеста која су груписана у 34 мјесне заједнице.

Општина Прњавор располаже великим туристичким потенцијалом. Подручје прњаворске општине обилује различитим природним богатствима и посебним културно-туристичким мотивима. У том смислу, на подручју општине се може издвојити више туристичких локалитета. Бања Кулаши са својом термоминералном водом представља праву туристичку вриједност. Удаљена је 14 километара од општинског центра, а као љечилиште позната је још из доба Аустроугарске. Један од највреднијих културно-историјских споменика на овом подручју је манастир Ступље, који се налази на граници прњаворске и челиначке општине уз ријеку Манастирку. Манастир је био посвећен Светом Архангелу Михаилу па се област изнад њега звала Михаиловац, као што се и данас зове. Претпоставља се да је манастир Ступље изграђен у XIII вијеку, отприлике када и манастир Липље (1249. године), те су због тога у књигама увијек заједно помињани. Темељи манастира Ступље пронађени су тек средином 1994. године и од тада траје обнова овог средњовјековног манастира. У селу Палачковци налази се ремек-дјело народног градитељства још из доба турске владавине – црква Брвнара посвећена апостолима Петру и Павлу, која је у потпуности изграђена од храстовог дрвета и као таква представља својеврстан споменик културе. Најстарије предузеће на овом подручју општине је ергела „Вучијак“ основана априла 1946. године. Представља огранак словеначке ергеле у Липицама и убраја се у ред најпознатијих ергела из времена бивше Југославије. Данас у њој егзистира стотињак грла племените расе липицанера. Посебност ове ергеле јесте постојање више расплодних линија и родова коња (Наполитано, Плуто, Фејвор, Конверзано, Маестозо) са ријетким генетским потенцијалом. Добру основу за развој ловног и риболовног туризма чине већи шумски комплекси, као и ријека Укрина и језеро Дренова. Богатство рибљег фонда, обале ријеке Укрине окружене зеленилом, те стари млинови чине је посебно привлачном за све љубитеље природе и риболова. Ловишта на Мотајици и Љубићу, те ловиште Рибњак, поново су постали мета ловаца из иностранства који су прије рата у великом броју посјећивали општину Прњавор.